О књизи: 1964. / Глооми Зибун. На остацима грива, постепено нестајући у свом понору, тек у пролеће жути неискорењиви куросблин. Бледо, рано увенуће зеленило и зарђала вода – све су то боје које је природа дала овом комаду земље. Стотине мочвара и мочвара прождиру ливаде, загризу у тајгу, газе по језерима, а на врху се зарастају, претварајући се у најопасније мочваре. Зими се овде све живо смрзава. Али што је мраз жешћи, то се на небу изнад њега све јасније појављују чудне чипке: или дим или пара... Одсјаји далеких северних светлости, бојећи хоризонт у све дугине боје, дају ноћима на Зибуну јединствену. бајковита лепотица У свакој генерацији трагача Захитима налазио се по један смечник, кога су привлачиле неистражене стазе Зибуна, смештене у средишту слива две велике сибирске реке, али се ниједна од њих није вратила... Зибун чува многе. тајне. Ова књига ће причати о некима, други тек чекају истраживаче - радознале, упорне, храбре људе.